Znanje nije roba!

Španski studenti su ovih dana u čak 60 gradova protestovali protiv Bolonjskog plana za evropsku reformu visokog obrazovanja. To što on nudi, uništavanje je nauke kakvu evropska civilizacija poznaje vekovima i njeno svođenje na veštine i banalna znanja

Kao što se često dešava u politici, najsigurniji način da se ućutka svaki otpor nekog regresivnog procesa, jeste nastupiti u javnom mnjenju sa demagoškom strategijom da se ljudima kaže isključivo ono što ih raduje da čuju. Vlasti koje vode reformu univerziteta, koja se upravo završava u našoj zemlji, sistematski su iznele ovo pitanje kao zdravu evoluciju kojom će se postići da praktično svi sa diplomama visokog obrazovanja pronađu odgovarajući posao, da studenti u toku studija slobodno mogu da idu sa jednog na drugi evropski univerzitet i da će diplome tih institucija vredeti na čitavoj teritoriji Evropske unije.

Snimci sa velikog protesta održanog 17. oktobra 2008.

Studenti svih fakulteta!
Dođite u petak, 17.oktobra u 14h na Plato ispred Rektorata da zajedno započnemo borbu protiv:

! visokih školarina i njihovog samovoljnog određivanja !
! problematičnog sprovođenja reformi !
! neprestanog kršenja zakona, hirovitih promena statuta !

Započnimo borbu za PRAVEDNIJI SISTEM OBRAZOVANJA!

Pojavite se u petak i izrazite svoje nezadovoljstvo, ustanite protiv
nepravde i ujedine se sa svojim kolegama. Dođite da svojim prisustvom
pokažemo da studenti nisu postali apatična gomila podložna jeftinim
manipulacijama, vec da su samosvesna skupina koja ne dozvoljava ponižavanje, nepravdu i pljačku!
Ne dozvolimo da nam fakultete svedu na svoje privatne biznise!

Dole školarine! Dole propale reforme!
Dole komercijalizacija znanja! Obrazovanje za sve!

Studenti za studente!

Izvor: http://www.studentskiprotest08.blogspot.com/

Piše: Ljubiša Rajić
(profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu)

Kako god da su se vremenom zvali - vanredni studenti, studenti iz rada, studenti uz rad, studenti na samofinansiranju i sufinansiranju - to su studenti koji plaćaju školarinu, iako studiraju na državnim univerzitetima. Za tu školarinu danas po pravilu ne dobijaju ništa ili dobijaju veoma malo, nastavu prate zajedno sa studentima na budžetskom finansiranju, a eventualno su oslobođeni naknade za ispite ili dobijaju besplatno poneku knjigu ili nešto slično. To, naravno, ne znači da je školovanje za studente na budžetskom finansiranju sasvim besplatno, jer se i od njih naplaćuju razne dažbine, a pre svega prijave ispita.

Školarine su različite od fakulteta do fakulteta. One nisu utemeljene na ozbiljnoj analizi troškova studija, već se uglavnom određuje prema potrebama fakulteta za pokriće dela plata i materijalnih troškova koje vlada ne plaća, te pretpostavci šta su studenti, odnosno njihovi roditelji spremni da prihvate bez previše protesta. Ideju o samofinansiranju podržavale su sve vlade, jer tako smanjuju budžetske troškove, a akademska zajednica je rado prihvata, jer je uvek lakše prevaliti teret na studente nego se sukobiti sa vladom i štrajkovima je naterati da u celini podmiruju troškove univerzitetskog obrazovanja.

Osnovni problem Filološkog fakulteta je što svaki jezik (uključujući književnost i kulturu koji se na njemu stvaraju) zahteva posebne nastavnike, odnosno, jednostavno rečeno, koliko jezika toliko i sintaksa i toliko i nastavnika sintakse. Broj mogućih zajedničkih predmeta je zanemarljivo mali u odnosu na druge fakultete. Kada bi se svi tehnički fakulteti spojili u jedan, onda bi na tom jedinstvenom fakultetu samo matematika i fizika bili ekvivalenti našim zajedničkim predmetima. Osim toga, učenje stranog jezika zahteva intenzivna vežbanja u malim grupama pod rukovodstvom nastavnika. Zato Filološki fakultet ima veliki broj nastavnika, od kojih nekoliko desetina radi po ugovoru o delu za minimalnu naknadu, jer Ministarstvo za prosvetu neće da ih plaća. U tom kontekstu posmatrano, školarine nisu previsoke, ali u odnosu na prihode studentskih porodica, jesu.

Da li studenti dobijaju ono za šta su platili? Ako govorimo o materijalnim uslovima studiranja (prostorije, biblioteke, grejanje i slično), ne dobijaju. Fakultetu nedostaje nekoliko desetina učionica i koja stotina kvadratnih metara čitaonica. Ako govorimo o kvalitetu nastave, brizi za studente, brzini rešavanja njihovih zahteva, korektnosti u odnosu prema njima, opskrbljenosti biblioteka, dostupnosti literature, pristupu Internetu, vremenu koje nastavnici posvećuju studentima, mentorskom radu i sličnim elementima, dobijaju otprilike isto kao na filozofskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, što znači znatno manje nego što su najviši evropski standardi, ali više nego na drugim sličnim fakultetima u zemlji (koji, uzgred budi rečeno, u velikoj meri pozajmljuju nastavnike sa univerziteta u Beogradu i Novom Sadu). Naravno, uz određene razlike između pojedinih studijskih grupa.

Međutim, ključni problem je van fakulteta. Nužno je najzad raščistiti da li su studije privatna investicija studenata u sopstvenu privatnu budućnost ili pak investicija celog društva u svoju kolektivnu budućnost u kojoj su celom društvu potrebni filolozi, lekari matematičari i sve druge struke. Jedini ispravan odgovor je ovaj drugi pristup. Studije bi zato trebalo da budu potpuno besplatne i zasnovane na državnom budžetu. Međutim, prevagnula je ideja da studenti plaćaju, i dok se ona godinama širila, istovremeno su opadale i potpuno nestajale nepovratne stipendije i studentski krediti, a cene školarine se približile prosečnim evropskim (onde gde uopšte postoje).

Postoje još dva problema. Da su roditelji nas današnjih profesora morali u svoje vreme da nam plaćaju školarinu, veliko je pitanje koliko bi nas danas bilo na univerzitetu u zvanju profesora, a koliko u zvanju vodoinstalatera ili neke druge struke koja brzo daje posao. Ali mi radije, iz oportunizma i kukavičluka, prebacujemo teret na studente umesto da se sukobimo sa vladom i nateramo je da izdržava državni univerzitet. To je pitanje naše etike. Drugi problem je sve gore klasno raslojavanje u kome, zbog ukupnih troškova, a ne samo školarina, deca iz nižih slojeva ispadaju iz višeg obrazovanja.
Opsednutost komercijalizacijom proširila se i na naučni rad. Ključni naučni rad na univerzitetu morala bi da čine ona istraživanja čiji rezultati poboljšavaju nastavni proces, pa tek bi onda trebalo da dođu na red druga istraživanja. Međutim, naučni rad se sve više usmerava na komercijalno opsluživanje eksternih korisnika, jer to donosi novac.

Pri svemu tome rado se pozivamo na to kako se to radi u EU ili SAD, a nijedan naš univerzitet nema čak ni svoj sopstveni razvojni centar, i o svemu više govorimo po površnim utiscima nego što nešto stvarno znamo.
To važi i za školarine koje se smatraju čistim finansijskim pitanjem.

Izvor: http://www.studentskiprotest08.blogspot.com/

Situacija u kojoj se nalazimo je neprihvatljiva! Loše zamišljene i još gore sprovedene reforme, previsoke školarine i njihovo proizvoljno određivanje, stalno kršenje zakona i hirovito menjanje statuta, predstavljaju samo najgori deo situacije koja nas je snasla. Umesto da ustanemo u odbranu svog dostojanstva kao i studentskih prava, mi se pravimo da je sve u redu, svakodnevno trpeći nepravdu pognute glave. Zbog svega toga, mi polako, ali sigurno, postajemo saučesnici nepravde koja se vrši nad svima nama.

Ocigledno je da već duže vreme univerzitet nije ono što bi trebalo da bude - svima dostupno obrazovanje bez obzira na socijalni polozaj.. Manje imucni građani više nemaju pristup fakultetu, a studiranje manje imućnih studenata ozbiljno je doveden u pitanje. Jazu koji se pravi između imucnih i manje imucnih studenata doprinosi bolonjska reforma. Ona stvara odnose konkurencije, odnose koji su strani akademskim tradicijama jedinstva i solidarnosti među studentima. Krajnji cilj previsokih školarina i bolonjske reforme, predstavlja bogaćenje fakulteta na račun nas, studenata, kao i iskljucivanje sa fakulteta onih koji koji nemaju dovoljno novca da finansiraju svoje obrazovanje

Mi, studenti odbijamo da plaćamo troškove koje treba da snose fakultet i država. Novac koji se, u vidu poreza, izdvaja iz džepova naših roditelja, dovoljan je da pokrije troškove naših studija. Svako dodatno placanje smatramo direktnom otimačinom i krađom. Mi nismo odgovorni za nesposobnost Univerziteta i njihove propale reforme i ne smemo da trpimo njihovu bahatost, bezobzirnost, neodgovornost, traljavost i pljacku!

Zato pozivamo sve studente na ujedinjenje i solidarnost u borbi protiv te kriminalizacije i privatizacije Univerziteta. Nasa moralna duznost je da to ne dozvolimo.

Dole skolarine! Dole propale reforme! Dole komercijalizacja znanja!

Zahtevamo obrazovanje za sve!

Studenti za studente!

Izvor: http://www.studentskiprotest08.blogspot.com/

22. septembar 2008. godine, studenti koji su izvisili za master i pali na samofinansiranje, iako su studije počeli po starom programu, poslali su dopis dekanu Vladimiru Maku. U toku dana dekan Mako je odgovorio da on nema nikakve veze sa time, i da su se na pogrešna vrata obratili, i da trebaju ići u ministarstvo, pa ako oni odluče da mogu preći na budzet, onda će i preći.

23. septembar 2008. godine, se održala sednica u ministarstvu prosvete oko situacije na celom univerzitetu oko upisa u narednu godinu. Studenti Arhitekture, naročito oni sa samofinansiranja koji treba da se upišu u drugu godinu Osnovnih akademskih studija i mali broj studenata koji je pao na samofinansiranje na masteru, tj. njihovi predtsavnici su tražili da ministarstvo hitno šalje dopis jer su već objavljene rang liste, i da će fakultet sprovesti to u delo do oktobra.

F O T O G R A F I J E

Posle tri dana, 19. septembra 2008. godine, iz studentske službe nije se moglo doći do informacije kada će biti objavljene rang liste samofinansirajućih studenata koji su prešli na drugu godinu osnovnih studija na budžet i liste studenata koji su se upisali na master, na budžet i samofinansiranje. Gospođe iz stud. službe su ceo dan pričale jednu te istu priču koja se mogla čuti i pre dva dana...

Jedno se pričalo, a drugo se radilo kod nas na Arhitektonskom fakultetu... Rang liste nisu bile okačene do kraja radnog vremena u 16h, ali su zato oko sat vremena kasnije okačene na sajtu fakulteta, tačnije primećene su oko 17h i 15 minuta... Jasno je da je ovde reč o jednoj velikoj prevari koju sprovodi uprava Arhitektonskog fakulteta.

Danas je 18. septembar 2008. godine, prošlo je više od 48h od trenutka kada su trebale biti okačene rang liste za prelazak na budžet na drugu godinu osnovnih studija i na master... Haotično stanje vlada na samom Arhitektonskom fakultetu još od ponedeljka, kada je počela nastava. Takođe stoji nerešena situacija oko toga da li će nešto promeniti ili ne... Za sada vlada stanje "quo", niti je uprava AF išta uradila da bi se znalo na čemu je, niti se smanjlia strepnja studenata šta donosi novi dan.

Danas su pojedini studenti proveravali u studentskoj službi oko ovih rang lista i stalno su dobijali odgovor: "Biće sve okačeno sutra u 12h" i terali ih iz te prostorije.

17. septembar 2008. godine, prošlo je više od 24h od trenutka kada je trebalo da se okače spiskovi primljenih studenata na budžet i samofinansiranje na drugu godinu osnovnih studija i prvu godinu mastera. Odjednom je sve zatajilo. Još jutros su studenti, nervozni neizvesnom situacijom, dobijali informaciju da će biti danas objavljeno i okačeno ispred studentske sluzbe u 12h. I danas se osećala napetost i tenzije na drugom spratu zgrade u Bulevaru Kralja Aleksandra 73, na Arhitektonskom fakultetu. Već oko 11h moglo se primetiti da se stvara gužva ispred stud. službe od studenata koji su u neizvesnosti da li će preći na budžet ili če morati da hitno, kako znaju i umeju, stvore novih 3000 eura za nezasitu upravu AF.